- Da li barem jednom u toku noći i svako jutro na prstima prolazite pored sobe svoje mame i pažljivo slušate da li diše?
- Da li svaki dan gledate svoju mamu kako trpi ogromne bolove, a nikad ni reč ne kaže?
- Da li gledate svoju mamu u oči, i ona gleda vas, i smeškate joj se, a svesni ste toga da vas ne vidi?
- Da li podižete svoju mamu kada padne i ne može da ustane?
- Da li čekate mamu da dođe s dijalize malaksala i kaže vam: “Marija, igla je ovolika.” I raširi palac i kažiprst što više može?
- Da li gledate svoju mamu kako na 30 i kusur stepeni pije 2 dl vode na dan? Računajući i supu i jogurt u to?
- Da li, kada odete kod lekara da vam ispiše recepte, jer vaša mama nije u stanju sama da ode po njih, lekar samo odmahuje glavom i kaže vam kako će sledeća inekcija da odagna bol, ali će da učini više štete organizmu?
Ne? Hvala bogu da ne.
- Da li svojoj mami prigovarate kad skuva nešto što ne volite (ili manje volite) da jedete?
- Da li vičete na nju kad vas nazove u 2 am na mobilni?
- Da li joj nekada kažete da je dosadna i da prestane da davi?
- Da li je isterate iz sobe kad vam donese čistu i ispeglanu garderobu?
- Da li joj govorite da prestane da vas sramoti?
- Da li je ponižavate, vređate ili vičete na nju kada uradi nešto što nije po vašoj volji/zamisli?
- Da li se durite što nema više novaca da vam da?
- Nisam ni sumnjala.
Danas sam slučajno imala “čast” da čujem telefonski razgovor između samohrane majke i njenog punoletnog sina (koji ide na privatni fakultet). Koliko sam shvatila, ona mu je nešto negde sredila (sve pozavršavala) i on sada treba samo da ode tamo, uplati i dobiće to nešto. I ona mu je dana adresu na koju je on otišao (njoj su tu adresu rekli), ali se ispostavilo da to ustvari nije prava adresa i da treba da se vrati. Prvo je vikao “kako ga je zaje*ala”, zatim “kako tamo nema gde da parkira” (ko ti je kupio auto, dete?) i na kraju spustio slušalicu. Žena je ceo razgovor pokušavala smirenim tonom da mu se obrati, ali nije uspela. Kada je prekinuo vezu, ponovo ga je nazvala i on je odbio poziv. Nakon nekog vremena je nazvao i rekao kako je sve sredio i da, kada bude išla kući ode i kupi mu ručak u određenom restoranu. Koji joj uopšte nije usput – a on ima auto.
Ceo dan me muči ovaj razgovor. Mislim da ne treba više ništa da vam kažem. Nemojte vikati na svoje mame, one vas samo vole. Volite i vi njih. Čuvajte mame, da vam duže traju.
